Из крваве масе мог живота капне понекад стих,
неразумљив и збуњујући као сам живот.
*
Прва познања и ејдетске слике у мом су сећању
сложени мозаички, једно крај другог.
*
Општа је одредница да је моја поезија тамна.
Међутим, уз тамну ноту по правилу увек иду хумор и нека друга духовна и животна
искуства. Ако хумора у некој песми нема, ето њега у другој песми циклуса, ето
га у лексици и прикривеног у тамним синтагмама.
*
Поједине песме делују смирено. Емоције се
стишавају и прелазе у раван равнодушности.
*
Осећања стишавам. То постижем радом на језику,
брушењем и дотеривањем израза.
*
Емотивност подређујем раду на детаљу, прелому и
организацији стиха и језика. Тада и језичке схеме постају стабилније, а поетске
слике мирније.
Мојим песмама пулсира прикривена иронија према
свакодневици и људима заробљеним жудњом за стицањем и материјалним поседовањем.
Ововремени људи далеко су од праве вере, побожности и милосрђа.
*
У песмама сам естетизовао зло. Страхотна су
непосредна сучељења са починиоцима и њиховим делом.
*
Поетика растројства и нестајања; градња у
разграђеном.
Поетика изобличења и отварања према оностраном.
Поетика установљења ђавољег и демонског света.
Поетика покајничког призивања светог и жудње за
Вишњим.
*
Ружно је пропаст материјалног и сликовито
пројављивање оностраног, страшног и ужасног.
*
Само понекад затрепери нешто танано и скоро
неухватљиво; призив из даљине заборављеног завичаја, или сећање неко што се још
није смирило и пало у заборав.
*
Састављам бесконачну поему од мноштва фрагмената.
Расте неко чудо под мојом руком, пред мојим лицем.
*
Осећај језе и угрожености пулса кроз све поетске
шифре изговорене или написане.
*
Мени уклетом несреће се најављују.
*
У песми неки мали догађај опишем; у стиховима
испричам шта ми се догодило и шта ме је потресло.
*
Привржен сам био опскурном и маргиналном толико
да сам се излагао злу и често пружао и „други образ” изопштеницима, људима са
улице, насилницима и злоименим сваке врсте.
*
Ако си ми сродан и естетички ћеш уживати у мојим
песмама; ако си ми далек, видећеш нешто друго.
*
Банално ћу победити тако што ћу га потрошити.
*
Крајња значења и најдубље корене моја
свакодневица је прикривала и ја сам трагао за њима.
*
Бог је у свему. Трагати могу само за скривеним
Богом; пред пројављеним падом на коленима и молити за опроштај Свемилостивог.
*
То су, изгледа, из мог далеког завичаја за мном
пошли и многи ђаволчићи, пратили ме на путу и, један по један, ускакали у моје
песме као у кавезе.
*
Час је куцнуо и ја ћу вам се још једном наругати.
*
Тањила се фолклорна жица, тањила, али није пукла.
Ево је још под прстима.
*
Стварао сам и био на извору стварања; умивао се
водама Непознатог.
*
Никада нисам тврдио да знам посигурно шта је
извор стварања; само сам му прилазио на свој начин, својом екстазом.
*
Зло је сликовито; демони се пентрају по лествама
и одозго падају као неки сликари, та ђавоља мазала. Многи остају хроми и скитају
такви по свету.
*
Ја живим апокалипсу откада сам вас упознао, о
браћо моја, синови страшни, унуци утварни.
*
У свеопштој пустоши ја сам бићима своје фантазије
насељавао те празне и бесмислене просторе. Та измишљена створења личе на нас
саме, и ми смо то кад се боље погледа.
*
Без двосмислица нема поезије, нема песама.
*
Општа места су ме гутала и ја сам се бранио
колико сам могао: недокучивим, новим симболима, живим сликама, иронијом и
цинизмом.
*
Отрцали су језик, и он је тако постао блесаво
брашно.
*
Кад ме нешто тишти, ја кажем себи: та песма негде
почиње.
*
Понекад песник у борби злоћа надмаши демона и
изазове његово дивљање и завист.
Н.
Тадић, Записи, Летопис Матице српске, мај 2011, књ. 487, св. 5, стр. 842–844.
