Све нам се већ некада догодило, али ми то не памтимо; једно се време у друго преточило; слике се мешају, увећавају или смањују, једна другу бришу и покривају заборавом; прашина протеклих година непрестано нас завејава. Да ли је то цео наш живот садржан у ономе што је прошло; да ли постоји нешто друго што ће нам се касније догодити, много важније од оног што нам се већ догодило; зар оно будуће није само увећавање прошлог?
С. Кастратовић, Пола дана хода до смрти, Просвета, Београд, 2003.
