Категорије

субота, 21. август 2021.

Милан Ракић, СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО


Ја имам часове дугог очајања,

Безнадежне туге, обмана, и јада;

Ја имам часове кад се слатко сања

И пожудно жели и блажено страда.


Ја имам часове чедне, кротке, смерне,

Кад чистотом трепте мисли моје младе,

И у мојој души побожне и верне,

Зашуморе химне, похвале и наде.


Јест, душа је моја ко кутије старе,

Што у светом храму на довратку стоје,

Где пролазник сваки спушта скромне даре

За смирене свеце и за ближње своје.



Поколење свако, велику ил̓ малу,

Спустило је у њу милостињу коју,

Љубав или мржњу, погрду ил̓ хвалу,

Осмех или отров и жаоку своју.


Сад кроз жиле моје струје крви разне,

Ја ропћем и певам, ја кунем и славим,

И корачам смело, без страха од казне,

Кривудавом стазом и путима правим!


Очајање, туга, беда? Празне речи!

Кад на земљи више нема моћи те

Да у мојој души помути ил̓ спречи

Силно задовољство, осећати све!