Милош Кордић, ЈЕДНА ТАНКА ВЕЧЕРЊА СЛИКА

 

Вјетар у телеграфске жице

ускотрачне пруге

што води до уског грла шуме,

свира заборављену пјесму

копача камена за живи креч.

 

Долином тихе рјечице

без повратка

сипи дивљим гускама

њихов први весео снијег.

Ђорђо де Кирико, Мистерија и мелахнолија улице (1914)

Док близином блатног пута

жури дјечак до куће

која ће га огријати; друга су

дјеца већ одавно заспала.

 

На телеграфским жицама,

у плавом дјечаковом сну,

тихо се чују неуснуле птице.

 

М. Кордић, Грло у ребрима, Српска књижевна задруга, 2023, стр. 13.

Милош Кордић, С РУКОМ У ПРАЗНОМ ЏЕПУ КРПЉЕНОГ КАПУТА

Бол је кад гурнеш руку у џеп

и схватиш да је празан. Улазиш

у крчму и угледаш црног ђавола

и његовог блиједог шегрта

за столом који је још јуче био твој.

Изнад тебе се њишу вјешала густог дима,

а твој врат истањио се у гранчицу тужне

врбе. Пијане дави кашаљ јефтиног вина.

Потамњела дама, за дугим каменим

столом, кикоће се поводом приче

о својим некад тврдим годинама.

Стеван Алексић, Велики косач (1918)

Кад изађеш напоље, велика ријека

живота однијеће ти све што си сањао

да посједујеш. Давно је ђаволов шегрт

осуђен за оно што ни у Змајевој „Пачјој

школи“ није научио.А ти си у слободи

свог бола, с руком у празном џепу

поред контејнера нађеног, нитима

мокре паучине крпљеног, свога

једног јединог озимог капута.

М. Кордић, Грло у ребрима, Српска књижевна задруга, 2023, стр. 37.