БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, Волим те и то ће да траје

Све ће ово једном некуд да ти оде

Да испари ко стварна са длана кап воде

Све што те узимало волело и сјало

Жалићеш га као да је постојало

Што те миловало сјаја ока звуком

Што памтиш да си додириво руком

И љубио са радошћу очи којих има

И лице стварније од магле и димa

Све што je склоно паду y венуће

Још пре него нестане некуд увенуће

Чак и оно што још трепће и хода и живи

Постало је већ магла и пепео сиви

Пре суђеног часа пре последњег трена

Испариће y плавет са таласа пена

А ја за вечнијим вечито гладујем

Како онда душо да ти се радујем

Зато се не чуди кад ти кажем мило

Треба да волимо само шта је било

Волим те и верујем да ове две речи

Време неће имати снаге да черечи

Време стари мајстор који снове глође

Макар што је прошло неће да допрође

Волим те и то ће да траје без смене

Кад не буде било ни тебе ни мене

Б. Баковић, Утеха лишћа, Каирос, Сремски Карловци, 2016, стр. 17-18.

БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, Одувечно и заувечно

Зар се у ливаду небо није слило

И зар та кап није била за у лек

И зар пре рођења ово није било

Јер све одувек је стигло заувек

Б. Баковић, Утеха лишћа, Каирос, Сремски Карловци, 2016, стр. 71.

БЛАГОЈЕ БАКОВИЋ, Зрно соли

                                                        „Нек немамо ништа

                                                         до једно зрно соли.

                                                         ал нек све буде

                                                         њиме осољено“

                                                                             Љ. Симовић

Само једно зрно из једнога числа

Зрно соли као зрно смисла

Јесте рука која чува океане

И смислом соли векове и дане

Све је цело само кад је једно

Тројство Свето само је заједно

Као што је у једноме тројно

Тако и то зрно једно је безбројно

Ко научи до један да броји

Ком тај један најбројније значи

Од тог броја већи не постоји

Нит је ико од једнога јачи

Као што је без Једнога ледно

Сва су сунца само сунце једно

И једна их пали електрана

Сви су дани дани једног дана

Све што имаш знај гољо си голи

Ако немаш једно зрно соли

И зар се не види у једноме трену

Да је све у једном а једно у свему

Све што имаш постајеш му крпа

Што у своје џепове те трпа

Тобом брише све чиме се поли

Ако немаш једно зрно соли

Б. Баковић, Зрно соли (одломак из поеме), Каирос, Сремски Карловци, 2014.