РОБЕРТ РОЖДЕСТВЕНСКИ, Ехо љубави

Покриће небо

звездана прашина,

повиће се гране меко.

Ја те чујем и из тих даљина.

Ми смо – ехо,

ми смо – ехо.

Ми смо –

једно другог дуги ехо.

И мени до тебе,

где год да пребиваш,

лако је срцем изградити мост.

Опет нас, Љубави, позиваш!

Ми смо – нежност,

Ми смо – нежност,

Ми смо –

једно другог вечна нежност.

Чак и у пределима

у дубокој тами,

иза линије смртнога круга,

знам, нећемо бити сами.

Ми смо – сећање,

ми смо – сећање.

Ми смо –

звездано сећање једно другога.

Р. И. Рождественски – ПЕСМЕ

Препевао: Александар Мирковић

Преузето са блога Александра Мирковића: https://srodstvopoizboru.wordpress.com

РОБЕРТ И. РОЖДЕСТВЕНСКИ, Ветар

Ветар.

И одсјај на галебовом крилу.
Лаж у спасењу.
И истина у злу.
Каменчићи чудно шуште.
Бездан жеља над безданом душе.
Дуг повратак валова у пучине.
Звоњава заглушујуће тишине.
Жилавост корења и гмизање блата.
Рибља ћутања.
И рзање ата.
Једро,
звижди, наклоњено дубинама…
Господе,
колико тога је помешано у нама!

1982.

Роберт Рождественски , Песме

Препевао: Александар Мирковић