БОРИС ПАСТЕРНАК, Хамлет

Жагор стаде. Већ сам усред бине.

О довратак наслоњен: ја ловим

У одјеку неком из дубине

Шта ће бити са животом овим.

На мене је уперен мрак ноћи

Кроз хиљаду двогледа на оси.

Аве, оче, ако си у моћи,

Мимо мене ову чашу носи.

 

Волим твоју замисао и ја

И слажем се да ме рола води.

Ал се друга драма сад одвија

И овог ме пута ослободи.

Но редослед има свако дејство

И крај пута неће се избећи.

Сам сам – грех све јесте и неверство

Није живот што и поље прећи.

БОРИС ПАСТЕРНАК, У свему бих да дођем до суштине саме

У свему бих да дођем

До суштине саме.
У раду, трагању кроз таме,
У срца дрхтање.

До суштине прошлих дана,
До узрока што их држи,
До почетка, до корена,
До њихове саме сржи.

Хватајући невидљиве нити,
Догађаја, судбине,
Живети, мислити и љубити,
Сићи у дубине.

О, када бих то могао само,
Кад бих имао власти,
Написао бих стихова осам,
О својствима страсти.

О гоничима, о прогонима,
безакоњима, гресима,
О лактовима, о длановима,
Бежањима, чудесима.

Потом бих извео и њен закон,
И њена начела.
Понављајући њеног имена
Прва слова цела.

Разбио бих стихове, као сад.
Сав грозничав и лак,
Цвале би липе у низу, једна
другој у потиљак.

У стихове бих унео дисање руже,
И цвећа дах,
Шуме, сенокосе, траве кад се пруже,
Олује замах.

Тако је некад сместио Шопен чудеса
Жива, све те боје
Паркова, шумарака, гробова, небеса,
У етиде своје.

Достигнутог тријумфа
Игра и мука –
Затегнута тетива
Напетог лука.

1956.

Б. Пастернак

Препевао: Александар Мирковић