ЉУБО ЈАНДРИЋ, Знао сам да не воли докон разговор

За Андрића обично кажу – размишљам сипајући коњак у његову и своју чашицу – да је затворен човјек и да тешка срца пристаје да дијели своје са другима. Срећом, ја сам доживио и такве тренутке кад је осјећао потребу да има некога уза се. Meђутим, и тада је био на одстојању и у свему суздржан и скроман. Знао сам да не воли докон разговор; еглен o свему и свачему, чак и кад су пријатељи у питању, није му био потаман. То је човјек од једног комада, како би казао Гете. Док сједите са њим, чини вам се да он најрадије пристаје на ћутање и тишину. У једној прилици, кад се повео разговор о једноставности, он рече: „Бити једноставан и скроман – то је најтеже постићи.“ И тако увијек: баш када бисте повјеровали да ће вам широм отворити срце, он би се пренуо и peкао: „И поред најбоље воље, ја вам више ништа о томе не бих могао рећи!“

Љубо Јандрић, Са Ивом Андрићем 1968-1975, Српска књижевна задруга, Београд, 1977. стр. 44. 

ИВО АНДРИЋ, Телевизија је избављење за малограђански дух

Телевизија нас (...) учи пози, површном ставу и извештачености. То је, изгледа, канал за све наше глупости. Телевизија никад неће успети да замени књигу, она је у односу на уметност писане речи, исто што и чалабрчак y односу на ручак. Зато су многи људи у њој открили избављење за свој малограђански дух. Није Хајнрих Бел узалуд рекао: „Телевизија ме чини тако лепо празним.“

Љубо Јандрић, Са Ивом Андрићем 1968-1975, Српска књижевна задруга, Београд, 1977. стр. 45.

ИВО АНДРИЋ, "Не волим оне који претерују"

Одраније знам за Андрићев обичај да y разговору наводи туђе мисли. Једном ми y шали рече:

-         -  Ето шта је ваш чика Иво: паметник од туђих мисли! Али одмах додаде озбиљним гласом:

-           - Човек никад неће погрешити ако пита и ако се на путу поштапа паметним мислима других. Тако сам ја објашњење за своју повученост нашао код Гетеа: „Ко се препусти самоћи, брзо остане caм!“ Из дна душе мрзим претеривања било које врсте. Зато y таквим приликама упирем прстом на Мухамеда који је y Курану рекао: „Не волим оне који претерују!“

Љубо Јандрић, Са Ивом Андрићем 1968-1975, Српска књижевна задруга, Београд, 1977. стр. 29.