1. Преводилац je у служби
пријатељства међу народима, њиховог међусобног обогаћивања у културној области.
Цео његов труд и све његове професионалне навике одређене су тим основним
циљем.
2. Испред преводиоца се налазе два
таса: први припада аутору оригинала, други — читаоцу превода. Превод ће бити
добар онда када су тасови у равнотежи.
3. Успех превода зависи од тога
колико је преводилац успешно сјединио меру прецизности са мером природности.
Срећно спајање ових услова може учинити само онај који, разликујући велико од
малог, свесно жртвује мало да би достигао велико.
4. Постоје преводиоци који се, док
преводе стихове, труде да пренесу и особености страног језика. То је заблуда:
славуј не може кукати као кукавица, а кукавица — певати као дрозд.
5. Добар песник може бити лош
преводилац. Пример тога је Тјутчев. Добар песник не мора имати склоност ка
превођењу. Пример тога је Блок. Али лош песник не може бити добар преводилац.
6. Неки сматрају да је добра
поезија — добра, зато што је у њој све добро, без изузетка. То није тачно.
Добра поезија је добра зато што је у њој све на месту. При превођењу на други
језик открива се маса условности — покушај да их све поставиш на своје место у
свом преводу!
7. Преводиоце с правом прекоревају
како многи од њих не знају језик са којег преводе. Међутим, прва и основна
њихова дужност је да добро познају језик на коме пишу.
8. Превод је испит за твој књижевни
језик. Он показује колики број речи користиш и колико се често обраћаш Ушакову
и Даљу.¹
9. Дослован превод песме сличан је
развалинама Колосеума. Прави облик грађевине може обновити само онај ко је
упознат са историјом Рима, његовим животом, обичајима, његовом уметношћу,
развитком његове арихитектуре. Случајни посматрач није за то способан.
10. Лош је онај преводилац код кога
сви песници исто звуче. Таквог преводиоца не занимају песници које преводи, он
се бави самим собом. Пример тога је Баљмонт.
11. Ако си равнодушан док ред по
ред преводиш, зашто мислиш да ће читалац читати твој превод са усхићењем?
12. Ако се превод са страног језика
не чита као добро руско дело — тај превод је или просечан или неуспео.
13. Љермотови „Планински врхови“ су
бољи од гетеовског оригинала (Ueber allen Gipfeln ist Ruh). Али то је изузетак
који никада неће постати правило.
14. „Лакопис“ — наш је особен
непријатељ. „Лакопис“ говори о равнодушности срца и потцењивању читаоца.
15. Стил и стилизација нису исто.
Хладна стилизација доводи до извештачености језика.
16. Преводилац, следбеник
лингивистичке методе, слично буби, пузи по тексту и посматра сваку реч кроз
огромну лупу. У његовом преводу речи су преведене „научно“, али књигу је тешко
читати, јер превод уметничког дела није превод речи.
17. Откуд ти знаш како ће схватати
песника кога преводиш сутра? Ти га преводи онако како га ми данас видимо.
18. Ако је дело које преводимо
написано у 12. веку, то не значи да га треба преводити језиком „Слова о полку
Игорову“. Али, превести га на наш колоквијални језик, такође не ваља.
19. Преводилац, који копира,
буквално преводи грузијске мере, јурећи за малим губи при томе велико. Мера је
на превару добијена, али читајући такве стихове немогуће је и схватити о чему
се у њима говори.
20. Један преводилац са источног
језика, где се неретко среће десетострука рима, могао је сваки садржај да сложи
у систем: любовь — кровь — свекровь — морковь (љубав — крв — свекрва — мрква).
Његови стихови су били више него необични, но они су и објављени.
21. Постоје слике које, када их
аутор изрази, терају читаоца на плач, а у буквалном преводу на други језик
изазивају смех. Зар ћеш засмејавати људе тамо где би требало да лију сузе?
22. Како си дошао до тога да ти је
стваралаштво песника кога преводиш дато у наслеђе, као дедовина? Шекспира су
преводили десетак пута и још ће га најмање толико пута преводити. Успех превода
— дело је времена; он не може бити дуговечан, као оригинал.
1954.
Николај Заболоцки
Превео: Александар Мирковић
Преузето
са блога Александра Мирковића: https://srodstvopoizboru.wordpress.com
Нема коментара:
Постави коментар