Категорије

четвртак, 15. март 2018.

МАРК ШАГАЛ, Твој зов



Не знам живех ли. Не знам
живим ли... У небеса гледам
и свет не препознајем.

Залазак је – и моје тело у ноћ ступа.
Љубав, цветови са слика мојих,
зову ме напред, и иза мене кликћу.

Мој дан без свећице не остави,
кад тама испуни и овај дом:
како кроз мрак сјај твој у даљини да угледам?

Како зов да зачујем Твој,
кад сам останем на постељи
и лед немости обгрли ми тело? [1]
 
М. Шагал, Променада (1918)

Антологија руске поезије ХХ века (сребрни век), II, приредио Владимир Јагличић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2015.


[1] Песму је са руског превео Владимир Јагличић, иначе је изворно написана на јидишу.

Нема коментара:

Постави коментар