 |
| Улазна врата манастира Студеница |
Прича, мимика и игра у позоришту могу да изазову сузе захваљујући томе што
репродукују тужне појаве из живота.
Али ако ти архитектура, која у твојим очима није повезана ни са чим људским
(или хармонија у нечему другом, која је готово неподношљива у својој
прецизности, попут дисонанце) измами сузе, та навала емоција које су спремне да
потеку из непостижних дубина тебе самог – заиста је непроцењива јер ти показује
да у себи гајиш осећања и према небитним стварима које су бескорисне за твоје
постојање, твоју судбину, твоје интересе – за све интересе, околности, које те
одређују као смртно биће.
Нема коментара:
Постави коментар