Брамс – концерт за виолину и оркестар,
у Д-дуру. Претпоследњи став завршава складно, али оним дубоким и скупим складом
који је искупљен свим оним што му је претходило.
Тако би требало да свршава свако, и
најмање, моје дело. Тако и мој живот сȃм.
И. Андрић, Знакови поред пута, Удружени издавачи, Београд, 1981.
Нема коментара:
Постави коментар