М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Зрно

                                 „Ако зрно жита паднувши на земљу не умре,

                         онда једно остане; ако ли умре, много рода роди.“

                                  Јеванђеље по Јовану

Љубав те прво мора убити

Да би те оживела

Растави да би те саставила

Од самог себе и од живота

Обезглави да би ти мудрост донела

Да види да ли си достојан себе

Похара те, опустоши 

И остави да у пустоши

–  живога себе тражиш.

Има љубави због које знаш 

Како изгледа смрт

и како она не личи на леш

Него на бол

који с пажњом у себе спусташ

Бацаш грумен земље

И чекаш да сатруне

–  или проклија.

Зрно ће пасти и умрети  

–  Из њега нови ти ћеш се родити 

Љубав се родила да би тебе родила

–  Новог тебе за нови свет

Да би поново заплакао

И рекао:

–  Боже, хвала ти што сам жив!