Категорије

среда, 29. новембар 2017.

МАРИНА ЦВЕТАЈЕВА, Нема неважних ствари...


 
  Све је то било. Моје су песме дневник, моја поезија је – поезија властитих имена.
Сви ћемо проћи. За педесет година сви ћемо бити у земљи. Појавиће се нови ликови под вечитим небом. И имам вољу да свима који још живе, довикнем:
Пишите, пишите што више! Учвршћујте сваки трен, сваки гест, сваки уздах! Али не само гест – него и облик руке која га је начинила; не само уздах – него и израз усана с којих је лако слетео.
Не презирите оно што је спољашње! Боја ваших очију једнако је важна као и њихов израз; пресвлака канабета – не мање важна од речи које су на њему изречене. Записујте што тачније! Нема наважних ствари! Говорите о својој соби: је ли висока или ниска, колико је у њој прозора и какве су на њима завесе, и има ли ћилим, и какве је боје?
Боја ваших очију и вашег абажура, нож за сечење хартије и шара на тапети, драгуљ на омиљеном прстену – све ће то бити тело ваше у огромном свету напуштене, јадне, јадне душе." (1913)


М. Цветајева, Неовдашње вече, избор и превод Петар Вујучић, Рад, Београд, 1977. 

Нема коментара:

Постави коментар