Категорије

четвртак, 14. јун 2018.

ПАБЛО НЕРУДА, Мали бескрај



Љубави моја, ако умрем а ти не умреш,
љубави моја, ако умреш а ја не умрем,
не дајмо болу да се шири
јер нема такве ширине ко ова коју живимо.


Прашина у житу, песак у песцима
време, лутајућа вода, беспослен ветар
однели су нас као пловеће зрнце.
Могли смо и да се не сретнемо у времену.

Та ливада на којој смо се срели,
ах, малени бескрај! Вратимо се тамо.
Ал' с овом љубављу, љубави, није свршено,

и као што рођења није имала
ни смрти нема, она је као река што плови
од усана до усана и од предела до предела.


Нема коментара:

Постави коментар