Категорије

четвртак, 3. јануар 2019.

Ј. В. ГЕТЕ, Уметникова вечерња песма


Ах, да творачка моћ дубока
у духу мом забруји!
Да творевина пуна сока
из шака ми иструји!

Дрхтећи само промуцам те,
али не могу стати;
Природо, осећам те, знам те,
морам ти облик дати.


Сетим ли се да годинама
дух се мој разоткрива,
па сад, где беше пустош сама,
у извору ужива,

чежња ме, Природо, жестока
за тобом целом плени!
Шикнућеш попут водоскока
свим млазевима мени.

Све силе у мом духу новом
Ведрином обасјаћеш
И скученом животу овом
Безмерну вечност даћеш.

Јохан Волфганг Гете, Песме, превео с немачког Бранимир Живојиновић, Издавачка књижарница Зорана Стојановића – Гетеово друштво у Београду, 2008, стр. 31.

Нема коментара:

Постави коментар