Категорије

петак, 19. април 2019.

СВЕТИСЛАВ МАНДИЋ, Сликар и треперење боја у простору



Ако би питали: шта је вечно?
Ја бих рекао: боја.

Јеp све је било, све се мења,
остају само треперења

штo допиру до нашег вида
са неба, цвећа, воде, зида,

дајући боју и имена
свему на свету, од правремена.

И када једном све се згроми,
и буде прашина, атоми,

трепериће још од њих боје
зa очи кoje не постоје.

Ако ме питају: вечно што је?
одговорићу: то су боје.

И ја, што гледам ко у снима,
и, луд зa сликом, не знам за се,

постајем једнак боговима,
кроз мене вечност прелама се.

С. Мандић, Милосно доба, Издавачко предузеће Просвета, Београд, 1960, стр. 27.

Нема коментара:

Постави коментар