Ми живимо у узастопном реду, у размаку, у
деловима и делићима. У човеку живи међутим душа целине, мудра ћутња, општа
лепота, на коју се једнако односе сваки и део и делић: Вечно Једно. И та дубока
сила у којој егзистирамо и чије је блаженство свима нама приступно, не само да
је сама себи довољна и савршена у свако доба, него је уједно и гледање и
гледани предмет, и гледалац и призор, и субјект и објект. Ми видимо свет
комадић по комадић, као сунце, као месец, као животиње, као дрвеће. Целина, од
које су то поједини делови, јесте душа. Само посредством овога сазнања може се
читати хороскоп векова. Само ако прибегнемо својим бољим мислима и подамо се
пророчанском духу, који је у сваком човеку, можемо говорити о томе животу,
морају звонити као неразумљиве онима који се са своје стране не баве истим
мислима.
Р. В. Емерсон, Духовни закони
Паја Јовановић, око 1905.
|
(Глава девојке, студија) |
Нема коментара:
Постави коментар