За мене је карактеристично осећање да се овим чудновато датим светом не исцрпљује реалност, да постоји и свет другачији, реалност метафизичка, да смо опкољени тајном. Све далеко од Бога је провинцијско. Свет проживљавам као свој духовни пут. Ралигиозни живот је увек лични и он је личан управо у свом продубљивању. Никада нисам претендовао на црквени карактер моје религијске мисли. Тражио сам истину и проживљавао као истину оно што ми се откривало. Понирем у дубину и заустављам се пред тајном света, тајном свега што постоји. И сваки пут са изузетним интензитетом осећам да постојање света не може да буде само себи довољно, да не може да не крије за собом Тајну, тајанствени смисао. Та Тајна је Бог. Људи нису могли да измисле вишу реч. Негирање Бога могуће је само на површини, дубински је оно немогуће.
Н. Берђајев, Самоспознаја,
Zepter Book World, Београд,1998.
Нема коментара:
Постави коментар