Категорије

среда, 1. март 2017.

СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР, Књижевност је област духовна


         Књижевност мора бити стваралачка. Она захтева велики духовни и изразни напор. Она захтева дубоко мистичко искуство целог бића.
Књижевност је област духовна. Без духа који би је светло и стваралачки прожимао, она је пуко набрајање кртих и глупих речи.
(...)
Нама, овде, потребна је литература као парче хлеба. Без ње, срозали бисмо се у мутавце. Без ње, наш унутрашњи живот зарастао би у коров.
(...)
Епигонство, бирократија, дидактика сваке врсте, фељтон сваког неукуса, литерарна трулеж и чемерна бирократска писанија освојили су. Они иду на нас у смакнутом смеру.
Једино што остаје за одбрану и утеху, то је права литература. Ако је неостваримо у довољној мери ми, наше дело довршиће генерације које тек имају да дођу.
Утонули смо до грла у бездани брлог неписмености, дидактике, фељтона и стерилног схематизма. А умиремо не од тог отровног брлога, него од бола за литературом. Као чинима, нашим мистичним напором, нашом чежњом, нашим болом:
- Ми ћемо је ипак дозвати!

Београд, фебруара 1938.



С. Винавер, „Дозивање литературе“, Одбрана песништва, Дела Станислава Винавера, књига 4, Есеји и критике, Службени гласник, 2012, стр. 9-12.

Нема коментара:

Постави коментар