Категорије

субота, 17. јун 2017.

ЈЕЛА СПИРИДОНОВИЋ САВИЋ, Пред огледалом


Пред огледалом стоји
Прекрасна
Млада жена:
Дакле,
Ове моје злаћане косе
И влажне зене,
И грозничаво-црвене усне,
И ово моје крто тело
Око чијих се удова
Меко савија 
хармонија
А које у покрету
Зна да буде
И Ритам
И Песма...
Дакле све је то
Прах и пепео...

О Душо моја,
Ти,
Која си вечита,
А која пре но што си
Зашла у моје тело,
Била си душа
Какве гранитне планине,
Душа какве птице,
Каквог лептира,
Ил душа можда
Најлепше планете
Целог Свемира.
Да ли се сећаш
Свега тога
И да ли ћеш се сећати
У дугим вековима
Твога путовања,
Кртих, временских тела
Ти,
Која си вечна.

Да ли ћеш се сећати
Да си икад била
У телу жене,
Која је имала врело срце
И луду памет,
И безумно волела
Свој малени
Ружични врт,
И очајно се везивала
За жене и људе
Који су били
Ко и она
Прах и пепео...
И чија је мисао
Често лутала
Широким путима
Снова,
И чезнула
За Бескрајем,
Да, чезнула, чезнула,
Док би само
По некад грезнула
У сјају вечне
Светлости
Твоје.


Да ли ћеш се сећати
Њеног болног падања
И тријумфалног
Дизања,
Ти,
Која си безгрешна,
Јер равнодушна,
И вечна.

О душо, да ли ћеш се
Сећати
Ти дуги Ланче
Ње беочуга,
Ти Симфонијо
Бескраја,
Ње једног звука,
Ти божански Везу
Ње једног бода,
Ти вечита
Ње временске?...

А кад се будемо
Растале
Мене већ сада боли
Што теби
Не може
Жао бити
Кад предаш земљи
Одакле си га дигла
Прах и пепео њен,
А који сада
Тобом оживотворен је
Млада жена,
Која има
Злаћане косе,
И влажне зене,
И крто тело,
Око чијих се удова
Меко савија
Хармонија,
А које у покрету
И Ритам
И Песма...

О Душо моја
Ти етерична,
А ја плотска,
Ти вечита,
А ја временска.
Сети ме се
У твоме
Дугоме, сјајноме путу
Кроз векове,
Душо,
Коју волим
Чисто плотски
А која си
–  Ко зна одакле –
Још увек
Душа моја...


Јела Спиридоновић Савић, Чежње: изабрана дела, приредила Јована Реба, Службени гласник, 2012. 

Нема коментара:

Постави коментар