Категорије

среда, 12. август 2020.

МИХАИЛ ЕПШТЕЈН, Лични аксиоми

 

   Сваки човек има своја животна правила, „аксиоме“. Покушаћу да дефинишем своје.
     На прво место поставио бих „напор без насиља“. То значи да стално треба чинити неке напоре, а при томе настојати да они не пређу y насиље над предметом. Ако се кључ не окреће y брави, не треба га силом окретати, боље је потражити други кључ. Ако, на пример, телефонирам а број је дуго заузет, паметније је да прекинем покушаје и одгодим позив: вероватно тај човек има важнија посла, па и када га добијем, резултат разговора ће, пре свега, да ме разочара. Умеће лаганог обиласка препрека јесте слобода, која y себи садржи нужност.
      Друго правило: ничему се не супротстављати и ни са чим се не поистовећивати. Дејствовати y зони различитости, где су све истоветности и супротности благо расплинуте, прецртане косим рукописом мимо–бића. Чим се нађем y истоветности са неком групом, позицијом, осећам гушење па настојим да одшкринем прозор y други простор, да постанем дисидент и јеретик. И обратно, чим се упрем y нешто тврдо, што је очигледно супротно мени, одступам не назад него у страну, како би оно прошло мимо мене а да ме не закачи и не окрњи. Оног ко „жели да ме уништи“, не дочекујем поздравном химном али ни надахнутим прекором, већ најчешће намерно млаким, нерадим допуштењем да ми, и један и други, нисмо увек y праву.
    Трећи аксиом: не оптерећивати друге сувишном информацијом о себи и својим ближњима. Људи се мењају, ја се мењам, зашто да им уносим маску мога „ја“, кога више нема, и подвргавам их искушењима издајства? Тако ме је учила моја мама, која је прошла кроз епоху свеопште сумњичавости.
     А ствар није само у страху да знање о мени други могу окренути против мене. То је штедљива мудрост: не преоптерећуј другог сувишним знањем, јер у великом знању је велика жалост; a што је најважније, не буди лично ти његов предмет. Ако се превише поверавамо другом, подвргавамо га искушењу. Љуби ближњега више од своје слике у њему. То су моја три мала аксиома, које никоме не саветујем да прихвата здраво за готово, јер су плод мог искуства и морају остати у њему.
 

М. Епштејн, Лепљиви листићи: мисли без реда и обзира, са руског превела Радмила Мечанин, «Дерета», Београд, 2015, стр. 89–90.

Нема коментара:

Постави коментар