Категорије

уторак, 27. децембар 2016.

ГАСТОН БАШЛАР, Комешање је мноштво


„Унутрашње биће креће се у свим правцима“
Анри Мишо

За обичног филозофа који свакодневно пише и чита, његова књига је неповратан живот, и као што би волео да живот поново проживи како би о њему боље мислио – једини филозофски метод да га боље проживи – тако би волео и да завшену књигу почне из почетка. И ова ће књига, када буде завршена, послужити новој! Имам сетни утисак да сам пишући научио како је требало читати. После толико читања, хтео бих да све прочитам изнова. Колико књижевних слика нисам уочио, нити са њих скинуо одећу баналности. Жао ми је, на пример, што нисам на време проучио књижевне слике глагола врвети. Прекасно сам запазио да се за стварност која врви везује једна темељна слика, слика која у нама одјекује као начело покретљивости. Слика је на изглед оскудна; најчешће је то само једна реч, чак књижевно негативна реч: она је признање да не умемо да опишемо оно што видимо, доказ да се не занимамо за хаотична кретања.
А ипак каква необична поузданост у јасноћи те речи! Каква разноврсна примена! Од настањеног сира до звезда које насељавају огромну ноћ, све се миче, све врви. Слика је гађење и слика је дивљење. Лако је прекрива супротним вредностима. У питању је, дакле, архаична слика.
Како смо могли занемарити ту моћну слику милионских кретања, све архаичне радости лудо динамизоване интимности! Ту слику ипак можемо обележити њеним двоструким парадоксом.
Приметимо најпре да је ту статички неред замишљен као да је посреди нека ускомешана целина: звезда има толико да нам се, за лепих летњих ноћи, чини да врве. Мноштво је комешање. У најбољем случају назило као код Уисманса, неки умртвљени, окамењени хаос. Није се без разлога у књигама из XVIII и претходних векова реч chaos (haos) писала cahots (одскакање, труцкање).
Али ево и обрнутог парадокса. Довољно је гледати – или замислити – скуп тела која се крећу у свим правцима да би им се приписала бројност која увелико надмашује стварност: комешање је мноштво.


Г. Башлар, Земља и сањарије о починку: оглед о сликама интимности, превела с француског Мира Вуковић, Издавачка књижарница Зорана Стојанивића, Сремски Карловци – Нови Сад, 2006. 

Нема коментара:

Постави коментар