Категорије

понедељак, 5. децембар 2016.

ИСИДОРА СЕКУЛИЋ, Човек је номад по срцу свом...

Човек је номад по срцу свом, по мисли својој, по идеалима својим. Он је номад по вољи Божјој, која га је ставила међу огромна пространства неба и земље. Давнашња и данашња страст, да се лети, путује без путања и станица и граница, то је пробој номадства човечје природе. Воља Божја: то су стазе и реке, путовања и сретања и низови живота и другова; а не државе и границе, коље и бајонети, паланке-тамнице у којима слободног човека као миша дави господар, сусед, обичај, критика. Тристан од множине жеља није могао да умре; а сваки човек има крик оног песника који је записао: Или аскетство или путовања, јер ништа друго нема!...


И. Секулић, „Писма из Норвешке“

Нема коментара:

Постави коментар