Категорије

субота, 24. децембар 2016.

ДУШАН МАТИЋ, Поезија (је) живот

Ни живот, ни истина, ни поезија – све сам присније почињао да схватам – не налазе се никад пред дилемом да их треба провући кроз иглене уши једне једине уске и тескобне концепције, ма колико она иначе била узвишена и пламена, или да буде предмет аљкаве и прљаве брбљарије. Све ми се мање чинило да треба бирати (као да се ради о животу или смрти) између те игленоушне концепције... и такозваних „тричарија“ живота. Између „немерљивих сила“ живота и заноса, и тих фамозних „анзис-карти“ наше свакидашњице. Поезија сама и живот сам томе су ме свирепо учили. Ради се пре о његовом крвавом споју... трофазној струји: и то, и то, и то...  Не ради се о томе да се бира између сна и јаве, између сна и борбе, између борбе и мисли, између мисли и срца, између срца и тела, између тела и духа, итд., па ни између снова и модних журнала. Из те целовитости зазвучи цео човек.


Д. Матић, Анина балска хаљина, СКЗ, Београд, 1956. 

Нема коментара:

Постави коментар