Категорије

четвртак, 1. децембар 2016.

ЧЕСЛАВ МИЛОШ, Шта сам научио од Жане Херш


1. Да је разум велики дар божији и да треба веровати у његову способност познавања света.

2. Да су варали они који су подривали поверење у разум, наводећи од чега он зависи: од борбе класâ, од либида, од снаге воље.

3. Да треба да будемо свесни своје затворености у кругу сопствених доживљаја, ипак, не зато да бисмо сводили стварност на снове и привиђења свог ума.

4. Да је истинољубивост доказ слободе, а по лажи се препознаје  ропство.

5. Да је први став према бићу поштовање, зато треба избегавати друштво особâ које понижавају живот својим сарказмом и хвале ништавило.

6. Да, макар нас оптуживали за ароганцију, у духовном животу обавезује начело строге хијерархиије.

7. Да је рђава страст интелектуалаца двадесетог века била „баратин“ или неодговорно блебетање.

8. Да у хијерархији људских радњи уметност стоји изнад филозофије, али лоша филозофија може да поквари уметност.

9. Да постоји објективна истина, значи, да је од две опречне тврдње једна истинита, друга лажна, с изузетком одређених случајева, кад је одржавање противуречности дозвољено.

10. Да смо, без обзира на судбину верских исповести, дужни да сачувамо „филозофску веру“, односно, веру у трансценденцију,  као битну одлику наше људскости.

11. Да време искључује и осуђује на заборав само она дела наших руку и ума које ће се показати као некорисна у подизању, из века у век, велике зграде цивилизације.

12. Да у свом животу не смемо да се предајемо очајању због својих грешака и грехова, јер прошлост није затворена и добија смисао који јој дају наша каснија дела.

Чеслав Милош, Други простор, превела: Љ. Росић


Нема коментара:

Постави коментар