Категорије

недеља, 8. јануар 2017.

М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Срећа

        „У узаврелој фузији страсти и мере
                 отварају се простори наде

                                    Иван В. Лалић 


Ако се сагнеш довољно ниско
Можеш дотаћи бездане своје
Устремиш ли биће ка небу
Видећеш себе и тамо горе.
Ал ниси само од праха и блата
Нит су ти само Небеса дата –
Укрштај! – мирна је тачка
У којој почиње мера твог раста
  ка лику Творца у себи самом.
Јер није крст да га проносиш
Над светом њиме да се узносиш;
Док носиш своје земаљско рухо
Уземљен чулом узвинут духом
Биће твоје цело је крст.
Да ли те зову: звер или Бог –
Једна је мера твога бића
 страсна мера твога распећа.

Нема коментара:

Постави коментар