Категорије

недеља, 8. јануар 2017.

МИЛЕНА ПАВЛОВИЋ БАРИЛИ, ***

Једним јединим оком
видели смо светове, тврде и сиве путеве
воде што мру од жеђи.
Због тога, они који не сазнаше,
оковаше нас, мислећи да нас имају.
Али наш је живот био сигурнији него бусола -
Јер ми бејасмо деца Сокола.
И, чекајући час погубљења расла су наша крила,
тако поносита и тако силна, да ни њихов ужарени челик,
ни отров њихових губица
није спречио величанствени лет наше равнодушности.


Нема коментара:

Постави коментар