Категорије

четвртак, 11. мај 2017.

ЂУРО ШУШЊИЋ, Учитељ и ученик


„Учитељи нам могу бити само они
са којима смо унапред у стодству.“
К. Кемењ

          Човек би требало да говори само онда кад је оно што говори значајније од онога што прећути. Када сте ухваћени између за и против, нисте ни свесни колико је ваш дух на гибитку, јер све друге могућности мишљења, веровања и делања, између ове две крајности, остају запуштене и напуштене. У сваком образовном систему те две крајности могу се лако уочити: то су учитељ и ученик. Дански филозоф Серен Кјеркегор је негде записао: „Бити учитељ, то не значи сећи као на пању тврдњама, ни давати лекције да се науче; бити учитељ, то значи заиста бити ученик. Учење почиње кад ти, учитељу, учиш од ученика, кад се ти сместиш у оно што је он разумео.“ „Разговор, то големо, то једино задовољство за неко продуховљено биће“ (Шарл Бодлер). (...)
          Прави учитељ, духовно сунце, не уме да говори о стварима које није сам дубоко доживео, проживео и преживео. Зато у свакој речи и мисли препознаје свога учитеља. (...)
          Колико ми је познато, у старогрчком језику није било две речи за учитељ-ученик, него само једна, зато што учитељ учи ученике и учи од ученика. Ово сам проверио и потврдио на властитом искуству. Од својих ученика током пола века, ја сам пуно научио, толико да сам то и јавно признао, посветивши им књигу Знати и веровати. На улазним вратима те књиге стоји: „Студентима које сам учио и од којих сам учио.“ Они су ме, колико својим питањима, толико и својим одговорима, подстицали да о неком проблему размислим и са другога и другачијег становишта, усмеравали ме да мислим у правцу у коме пре тога никада нисам мислио, и долазио до закључака до којих без њих никад не бих дошао. То је била истинска школа дијалога и толеранције из које смо сви излазили некако блистији и чистији – неку катарзу или духовно прочишћење и олакшање свако је осетио, јер смо нешто ново научили или бар нешто старо оспорили. Учионица је била мислионица. То ја зовем узајамна настава!

Ђ. Шушњић, Теорије културе, Завод за уџбенике, 2015. 

Нема коментара:

Постави коментар