Категорије

уторак, 30. јануар 2018.

Ј. П. ЕКЕРМАН, Гете о етици


Фредерик Лејтон, Антигона 
„Морално није производ људског размишљања, већ је то смисао за лепо, који је човек стекао и који му је урођен. Тим смислом сви људи више–мање располажу, и у већем степену појединци нарочито обдарене природе. Ови су обелоданили своју божанствену душу великим делима или учењем, а ова је затим лепотом своје појаве пробудила љубав код људи и силно их понела на поштовање и снажно подражавање.
Али вредност морално-лепог и доброг могла је да се схвати искуством и мудрошћу, пошто се рђаво показало у својим последицама као нешто што уништава срећу појединца и целине, а племенито и право као нешто што ствара и учвршћује посебну и општу срећу. Тако је морално-лепо могло да постане учење и да тако изражено, обухвати све народе.

*
„Морал Антигоне, уосталом, није пронашао Софокле, већ се он налазио у сижеу, који је Софокле утолико пре могао да изабере што је овај поред моралне лепоте имао у себи онолико драмско–ефикасног!“
„Све што је племенито“, рече он, „само по себи је тихе природе и као да спава док га не пробудии изазове противречност. Таква противречност је Креонт који је делимично ту ради Антигоне, да би му се показала њена племенита природа и право које је на њеној страни, а делимично ради њега самог, да би нам се његова кобна заблуда указала као нешто што треба мрзети.“
(1.   април 1827)

Ј. П. Екерман, разговори с Гетеом последњих година његова живота, „Рад“, Београд, 1976.

Избор: Зоран Констатиновић
Превод: др Јован Богичевић 

Нема коментара:

Постави коментар