Категорије

петак, 19. јануар 2018.

М. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ, Цветање Неба


„Ја рашћења жедан,
                  погледах, и: у мени дрво расте."

                          Р. М. Рилке

Из једног стабла, корена Једног
растемо –   две гране преплетене
Дахом једним милујући бескрај;
–        Једно другог ми смо чежња
Вечна чежња вечног пролећа.

О, болан је дрхтај новог листања
и божански мирис младог пупољка –
Светла је патња овог цветања
–   Цвета у коме се настањује Песма.

И наше нежне олистале руке
Призивају сунца у своја гнезда
И Песма ова што расте у нама
Дах је Једног – буђење пролећа
И цветање које хрли ка бескрају
Није чежња Небу већ стварање Неба.


Марија Јефтимијевић Михајловић 

Нема коментара:

Постави коментар