Категорије

субота, 25. април 2020.

КОНСТАНТИН КАВАФИ, Прва степеница



Теокриту се жалио
једног дана млади песник Еумен.

„Две ће године како пишем,
а само сам једну идилу саставио.
То је моје једино целовито дело.
Високо је, видим, на жалост,
врло високо степениште Поезије;
а с ове прве степенице где сам сада
никад се нећу успети несрећник.“


Рече Теокрит:
„Те су речи
неприличне и хуљење.
Макар и да јеси на првој степеници, треба
да будеш поносан и срећан.
То докле си стигао – није мало,
то што си постигао – слава је велика.
Јер већ и та прва степеница
много је од обичног света удаљена.
На степеницу ту да закорачиш,
треба да пуноправан грађанин
постанеш у граду мисли.
А тешко је у томе граду
и ретко бива да те прихвате за суграђана.

На његовом ћеш тргу затећи законодавце
којима се не подсмева ниједан авантуриста.
То докле си стигао – није мало.
То што си постигао – слава је велика."

Нема коментара:

Постави коментар