Не реци: живот је гозба пуна сјаја;
илʼ дело глупака, илʼ подлост и срам.
Алʼ нипошто: живот јесте зло без краја
То клонули слабић нека збори сâм.
Смеј се као када шуме гране младе,
Плачи као ветар који вале гна,
Окуси све сласти, претрпи све јаде.
И реци: много је, а све сен је сна.
(препевао: Владета Кошутић)
Нема коментара:
Постави коментар