Право говорећи ја увек понешто пропустим: битно и
небитно, што време донесе и однесе.
*
Не пропусти да бар неку од мојих песничких књига
прочиташ и као једну једину песму.
*
Које владају над нама
силе небеске
због чијих пропуста ми смо
бића слободна.
*
Данас сам, опет, осетио незаинтересованост за све
што се догађа у свету. То је као да дуго носим неко бреме, па га треснем о
земљу и одахнем.
*
Твоје празнике не прославих, Господе.
Н. Тадић, Записи, Летопис Матице српске, мај
2011, књ. 487, св. 5, стр. 845–846.
Нема коментара:
Постави коментар