Ма ко ти био: крочи у
предвечерје
из собе своје, где
знаш сваки кут;
ма ко ти био:
последња уз пут
твоја је кућа, а иза
ње: безмерје.
Погледом својим, који
се колеба
да напусти твог
старог прага руб,
дигни полако један
стари дуб
и постави га испред
неба.
И тако свет ћеш
устројити свој.
Голем, ко реч што
сазрева у свему.
А када вољом схватиш
смисо њему,
оставиће га нежно
поглед твој ...
Р.
М. Рилке, Одабрани стихови, избор,
превод, поговор и напомене Бранимир Живојиновић, „Гутембергова галаксија“ –
Ваљевска штампарија, 1996.
Нема коментара:
Постави коментар