Категорије

понедељак, 16. април 2018.

Р. М. РИЛКЕ, Почетак љубави



О, осмех, први осмех, осмех наш.
Како то беше исто: удисати
Расцвалих липа мирис, слушати
Тишину парка, – па наједном тада
Подићи очи, погледом се срести
И чудити се све до осмеха.


У осмеху је том сећање било
На једног зеца што до малопре
Скакуташе по трави; то детињство
Осмеха беше. Већ озбиљније га
Дотаче покрет лабуда, ког потом
Видесмо како на две половине
Вечери неме рибњак пресеца. –
А крошње својим рубивима према
Слободном, чистом, већ сасвим будућем
Ноћноме небу, оцрташе руб
Осмеху овом према усхићеној
Будућности на лицу.

Р. М. Рилке, Одабрани стихови, избор, превод, поговор и напомене Бранимир Живојиновић, „Гутембергова галаксија“ – Ваљевска штампарија, 1996.

Нема коментара:

Постави коментар