Категорије

понедељак, 16. април 2018.

Р. М. РИЛКЕ, Газела (Gazella Dorcas)



Сазвучје двеју речи што се стичу
избране — никад досегнути неће
слик што кроз тебе, опчињена, креће.
Лишће и лира из твог чела ничу,

и све у теби у песме се точи
љубавне, које, од латица тише
и мекше, шкропе онога што више
не чита и што склапа очи


да тебе гледа: узвијену, сличну
стрели што чека с окидањем скока,
све док врат држи главу непомичну

у слушању: ко кад се нагло прене
купачица сред шуме посребрене,
с језером горским у дну плахог ока.

Р. М. Рилке, Одабрани стихови, избор, превод, поговор и напомене Бранимир Живојиновић, „Гутембергова галаксија“ – Ваљевска штампарија, 1996.

Нема коментара:

Постави коментар