Категорије

петак, 17. фебруар 2017.

Р. М. РИЛКЕ, Напредак


Опет мој дубок живот гласно хучи,
као да шире корито му бива.
Свака се слика све више открива,
сваки ми предмет све присније звучи.
Моје се биће с безименим слива:
па сваким чулом, проникнув из грања,
ко птица небом ветровитим сања,
а душом, што лелуја ко да сва
на црним стоји рибама, урања
у прекинути дан језерског дна.


Препевао: Б. Живојиновић

Нема коментара:

Постави коментар